alge u akvarijumu

U ovom tekstu ćemo se potruditi da vam objasnimo kako alge u akvarijumu nastaju, kako pristupiti problemu njihovog rešavanja i, na kraju, kako ih identifikovati.

Evo o čemu će ovde sve biti reči i šta je sadržaj ovog članka u najkrupnijim tačkama:

Najtipičnije alge u akvarijumu su:

Bakterije u akvarijumu:

Gljivice u akvarijumu:

Pristup rešavanja problema algi u akvarijumu

Akvarijumi koji imaju najveće i najdramatičnije probleme sa algama su biljni akvarijumi, naročito ako sadrže zahtevno bilje. To za sobom odmah povlači posebnu opremu (npr. CO2 sistem) i posebnu vrstu preparata (kao što su tečna đubriva ili supstrati), pribora, materijala i tehnike, pa čitav akvarijumski sistem čini izuzetno kompleksnim.

Biljni akvarijumi (naročito aquascape) su najlepši akvarijumi i njih formiraju iskusniji akvaristi. S tim u vezi, ovaj tekst će biti posebno interesantan i koristan njima.

Međutim, nesumnjivo je da će svako ko se bavi akvaristikom, nezavisno od tipa akvarijuma, u nekom trenutku imati alge u akvarijumu. Neki čak budu i ozbiljno frustrirani zbog te ružne slike koju gledaju svaki dan i ozbiljno počnu razmišljati o tome da prestanu da se bave ovim divnim hobijem.

Kada se desi kap koja prelije čašu i padne odluka da se akvaskejping i akvaristika napuste, glavni argument tih ljudi bude činjenica da nemaju dovoljno snage i volje da se bore sa algama i da svoje akvarijume održavaju lepim i čistim.

Sa jedne strane je takav način razmišljanja opravdan, jer niko ne želi akvarijum pun algi – to prosto ne bi trebalo da se ikome desi – ali sa druge strane, taj problem u velikom broj slučajeva je lako rešiv.

No, kada se ipak desi pojava algi u akvarijumu, to je znak nekakvog otkaza ili, bolje rečeno, narušavanja biološkog sistema koji je u akvarijumu uspostavljen.

To nam jasno i glasno govori da smo napravili grešku (ili čak seriju grešaka) tokom formiranja akvarijuma, tokom biranja opreme (najčešće filtera i rasvete) ili grešku u kreiranju podobnog staništa ribicama i biljkama – napravili smo nekakav disbalans, nešto što nije u skladu sa grafikonom ispod.

tacne vrednosti nutrijenata u suzbijanju algi u kavarijumu

Dakle, problem algi u akvarijumu se trajno rešava samo ako se identifikuje i eliminiše uzrok koji je doveo do njihove pojave!

Nedovoljno je da se samo tretiraju simptomi – primetili ste alge, kupili algicid, aplicirali ga i mislite da ste rešili problem.

Da napravimo jednu slikovitu analogiju. Boli vas zub i vi problem bola rešavate tako što pijete lekove protiv bolova. Međutim, kako dejstvo lekova prestane, tako se bol vraća. Problem zubobolje trajno rešavate tako što idete zubaru da bi on utvrdio uzrok bola i uklonio ga. Kako je uzrok uklonjen, nestali su i bolovi. Ista je situacija i u akvarijumu u kome se alge neprestano vraćaju.

Možda će zvučati razmetljivo, ali jedan od najboljih saveta za rešavanje problema algi koji možete dobiti jeste: slušajte prirodu i nemojte sebi ponavljati stvari za koje znate da ste dobro uradili. Ljudi inače teže tome: „Imam dobar filter, dobar CO2 sistem, kvalitetnu rasvetu i i dalje imam alge.” Takav stav neće rešiti problem, jedino će sačuvati vaš ego.

Nasuprot tome, posmatrajte sebe kao krivca i imajte u vidu činjenicu da je priroda uvek u pravu i uvek jača, i od vas i od vašeg ega. To je lekcija koju su mnogi od nas naučili na teži način. Tako se jedino može doći do akvarijuma kao što je ovaj na slici ispod.

Besprekorno čist akvarijum bez algi

(nazad na sadržaj?).

Šta su uzroci za pojavu algi u akvarijumu?

Najkraći odgovor na to pitanje bi bio prisustvo svetla i amonijaka. Što više svetla u akvarijumu imamo (a moderni, high-tech akvarijumi imaju puno svetla), to je manja količina amonijaka potrebna da se aktivira cvetanje algi.

To je glavni razlog zašto početnici akvaskejperi imaju više problema sa algama od tradicionalnih low-tech hobista.

Problem je u tome što se amonijak ne može tek tako eliminisati iz akvarijuma, osim ako ne uradite svakodnevne i veće zamene vode, ali to bi takođe bila simptomatska terapija (primer zubobolje odozgo). Cilj treba da bude otkrivanje uzroka nastajanja amonijaka i to je trenutak kada stvari postaju nešto komplikovanije.

Amonijak se javlja kao rezultat raspadanja organskih materija u vodi. Te materija dolaze iz različitih izvora. Tipično su glavni krivci:

  • Prljav i neefikasan filter
  • Uginule ribice koje su ostale neotkrivene
  • Delovi biljaka koji se raspadaju
  • Mulj u podlozi

uzroci algi u akvarijumu

Do nedavno se mislilo da je uzrok cvetanja algi u akvarijumu uzrokovano viškom nitrata i fosfata. Međutim, moderna nauka je dokazala da to nije tačno, osim ako je reč o ekstremnim slučajevima, gde je koncentracija nitrata preko 50 ppm-a i fosfata preko 10 ppm-a.

U takvim slučajevima se zaustavlja rast biljaka i lišće počinje da se raspada. Ovo raspadanje ne morate odmah videti golim okom; dovoljno je truljenje na mikronskom nivou da se nivo amonijaka u akvarijumu dramatično poveća i da se alge odmah pojave.

Postoji i mišljenje da se alge javljaju zbog hranljivih materija za biljke. Npr. ako niste ranije koristili profesionalna tečna đubriva i počnete da ih regularno dodajete, ubrzo primećujete da vam se pojavljuju alge u akvarijumu. Ovo može da vas natera da mislite da je đubrivo izazvalo alge.

To prosto nije tačno, jer su alge poput biljaka, samo na nižoj evolucijskoj lestvici. Alge vole đubriva.

Ako imate akvarijum koji je pun neinvazivnih algi i počnete da biljke u takvom akvarijumu hranite đubrivima, naravno da će to i tim algama prijati i one će buknuti. Drugim rečima rečeno, prethodno beznačajan problem sa algama nastao zbog nekog drugog problema, sada, kada ste dodali đubrivo, postaje jasno vidljiv.

djubriva za biljke u akvarijumu uzrokuju alge

Rešenje za ovaj problem nije prestanak ili smanjivanje doze đubriva ili potpuno ukidanje hrane. Rešenje je eliminacija uzroka. Npr. ako je uzrok za pojavu algi nedostatak hranljivih materija (prethodna metoda prihrane nije bila zadovoljavajuća), onda nov metod pihrane treba nastaviti i ručno svakodnevno uklanjati alge sve dok alge potpuno ne nestanu (biljke će ih rastom same ugušiti).

Ukoliko, pak, primarni problem nije (samo) nedostatak nekih hranljivih materija, onda regularno doziranje prihrane i ručno uklanjanje algi neće biti dovoljno. U tom slučaju morate naći i dodatni uzrok da biste rešili ovaj problem.

Da rezimiramo sada uvod, ovaj vodič će vam pomoći:

  • da identifikujete različite probleme sa algama u akvarijumu i
  • da rešite probleme sa algama

Na sreću, različiti tipovi algi indikuju različite uzroke, pa će vam biti lakše, jer ćete znati gde prvo da gledate u potrazi za uzrokom (nazad na sadržaj?).

Tipovi algi u akvarijumu

Ovo su najčešće alge koje se u akvarijumima mogu naći.

Silikatna (braon) alga – lat. Diatomaceae

braon silikatna alga

Glavni uzroci:

  • Svetlo lošeg intenziteta u starim akvarijumima bez CO2 sistema
  • Visok nivo amonijaka u novim, tek formiranim akvarijumima.

Jako joj pogoduje prisustvo amonijaka i silikata. Silikati mogu da potiču iz:

  • peska ili šljunka lošeg kvaliteta,
  • kamenja nepredviđenog za akvarijume
  • Hemijskih filter materijala na bazi zeolita i
  • Iz vodovodske vode (tzv. česmovače).

Postoje 2 oblika ove alge. Prvi se javlja kao braon sluzava površina na staklu i listovima biljaka i drugi je končasti oblik – braon niti.

Ova alga ne spada u „opasne alge” i može se lako ukloniti sa stakla strugačima, a sa tvrdih dekorativnih površina četkicama za zube. Algari poput otocinklusa je rado jedu.

U akvarijumima sa slabim svetlom je potrebno pojačati intenzitet svetla (ovo ne znači pustiti svetlo da duže radi), a to za sobom povlači i veću dozu tečnih đubriva, kao i višu koncentraciju ugljen-dioksida.

U novoformiranim high-tech akvarijumima jednostavno će vremenom nestati (pod uslovom da se akvarijum pravilno održava). Fizičko uklanjanje i ekspanzija korisnih bakterija će definitivno pomoći.

Ako se ova alga pojavi u starim, pravilno osvetljenim, akvarijumima, to može biti znak da je voda lošeg kvaliteta i da je moguće prisustvo silikata (nazad na sadržaj?).

Zelena tačkasta alga – lat. Choleochaete

zelena tackasta alga u kavarijumu

Male okrugle tačke na tvrdim površinama, najčešće na staklu, ali se neretko pojavljuje i na lišću sporo rastućih biljaka kao što su nane. Zanimljivo je da je ova alga, za razliku od svih ostalih, znak zdravog akvarijuma.

Javlja se kada je koncentracija fosfata i ugljen-dioksida niska, pa se samim tim lako i rešava.

Jako se lepi se za tvrde površine, pa je algari teško uklanjaju. Zebrasti nerita puž i sl. puževi iz njegove familije mogu je delimično ukloniti, ali ne efikasno.

Sa stakla se lako skida strugačima, a najbolje rešenje za sporo rasuće biljke je presađivanje u delove akvarijuma gde je svetlo slabo, gde pada senka i sl.

Ukoliko imate akvarijum sa srednje jakim svetlom, treba da vodite računa i o regularnim zamenama vode, kao i o efikasnoj filtraciji, a u akvarijumima sa jakim svetlom fokus je na efikasnosti režima đubrenja biljaka i CO2 ubrizgavanju (nazad na sadržaj?).

Zelena praškasta alga

zelena praskasta alga u akvarijumu

Ova alga se uglavnom javlja u high-tech biljnim akvarijumima. Javlja se u zelenim tačkama praškaste konsistencije na staklu i tvrdim materijalima. Jako se retko hvata na biljkama.

Ova alga je jedna od nezgodnih, jer tačan uzrok, koji dovodi do njene pojave, nije baš najjasniji. Spada u (zoo)spore koje su zapravo vrsta jednoćelijskih organizama sposobnih za kretanje.

Najčešće nastaje kada je koncentracija CO2 mala i kada nema dovoljno hranljivih materija za biljke. Češće se javlja u novim, tek formiranom akvarijumima.

Kod ove alge strugači za staklo i četkice nisu pravo rešenje, jer se time zapravo ova alga širi na druge delove akvarijuma.

Ovu algu je najbolje pustiti da neometano raste bez ikakvog ometanja nekih 10–20 dana i onda je prilikom održavanja akvarijuma usisati sifonom ili crevom. Odvojiće se prilično lako u velikim komadima.

Ukoliko je u međuvremenu uzrok njenog nastanka otkriven i rešen, neće se više vraćati (nazad na sadržaj?).

Zelena žbunasta alga

zelena zbunasta alga na biljkama

Sve žbunaste (čupave) alge pokazatelj su male koncentracije ili fluktuacije (variranja) nivoa CO2!

Ukoliko koncentracija ugljen-dioksida nije konstantna, bilo zbog lošeg podešavanja tajmera za elektromagnetni ventil, bilo zbog lošeg CO2 planiranja generalno, imaćete probleme sa zelenom žbunastom algom.

CO2 mora biti na optimalnom nivou onog momenta kada se svetlo u akvarijumu pali, a ako prostorija u kojoj se akvarijum nalazi dobija dosta prirodnog (dnevnog) svetla kroz prozore, CO2 bi trebalo da bude na optimumu odmah po svitanju.

Ova alga raste gusto na lišću biljaka visine do nekoliko milimetara. Govori vam da biljke jako pate, jer će lišče početi ubrzo da truli, zbog nedostatka nutrijenata, prvenstveno CO2 (ili nam govori da CO2 nije ubrizgavan ravnomerno i pravovremeno i da proces nije ustaljen).

Ova alga se pojavljuje i na starim i oštećenim listovima biljaka. Amano kozica će je pojesti takođe.

Da biste se rešili ove alge, obezbedite pravilno dodavanje CO2 u vodi – posebna pažnja na tajming i koncentraciju. To znači da ugljen-dioksid kreće da se rastvara 2–3 sata pre nego što tajmer za svetlo aktivira rasvetu, da bi u momentu paljenja svetla bio na optimalnom nivou, i gasi se istovremeno kada se i svetlo gasi.

Takođe, obratite pažnju i na dnevno svetlo. Biljkama će trebati ugljen-dioksid odmah po svitanju, iako se svetlo u samom akvarijumu pali oko podneva i kasnije (nazad na sadržaj?).

Crna žbunasta alga

crna zbunasta alga na hard skejpu i nani

Poznata u anglo-saksonskom govornom području i kao crnobrada (Black Beard), jedna je od najtežih algi. Kada se jednom nađe u akvarijumu, jako se teško uklanja. Mali crni, tamnosivi ili crvenkasti žbunići će rasti u malim kolonijama do nekih 5mm.

Razvija se na tvrdim materijalima, poput kamena, plastike i sl., i to naročito na mestima gde je protok vode jak (izlazne cevi kanister filtera, na izlazu unutrašnjih filtera i sl.).

Ukoliko je voda u akvarijumu tvrda, kalcijum će se uvezati u vlakna i to će sprečiti neke algare da jedu ovu algu, poput amano kozica ili sijamskog algara.

U jako osvetljenim akvarijumima se može pojaviti usled nedostatka ili neujednačenog dodavanja ugljen-dioksida u vodu, i to je zapravo konačno rešenje problema ove alge za ovaj tip akvarijuma.

U slabije osvetljenim akvarijumima rešenje je da se voda pre zamene ostavi da odstoji neko vreme (par sati), jer je voda sa česme ili sveža RO voda (dobijena reverznom osmozom) bogata ugljen dioksidom. Takva voda pogoduje ovoj algi, a biljkama u slabo osvetljenom, low-tech akvarijumu neće doneti nikakve benefite.

Zna da se pojavi i u starijim, stabilnim akvarijumima bez vidljivog razloga. Često je jedini način za uklanjanje ručno, struganjem sa površina i natapanjem tečnim algicidom ili CO2 aditivom iz šprica. Filter za vreme natapanja ne sme da radi (nazad na sadržaj?).

Ćebe korova (cladofora)

cladofora alga u akvarijumu

Neki će kriviti kugle mahovine koje možete kupiti u akvarističkim radnjama za širenje ove alge i istina je da je pomenuta kugla vrsta kladofore, ali je bitno drugačija od one koja će izazvati invaziju u akvarijumu – tzv. ćebe korova (Blanket Weed).

Kladofora koja se koristi za kugle mahovine je sporo rastuća i ona ne može dovesti do invazija. Ali na samoj kugli, kao i na svakoj drugoj biljki, može da raste i razvija se neka druga alga. U tome je bitna razlika.

Problematična kladofora je robusna, izgleda kao neka vrsta mahovine. Uhvatiće se na nekom pogodnom mestu jako i odatle će se razvijati dalje. Mesto razvoja može biti bilo koja biljka. Ukoliko se uhvati na mahovinu, moraćete da je dosta šišate.

Algari je ne jedu. Poboljšanje protoka vode i CO2 mogu pomoći, kao i smanjenje intenziteta svetla, ukoliko vam akvarijum dozvoljava tako nešto (nazad na sadržaj?).

Zelena voda

zelena voda alge u akvarijumu

Zelena voda je prouzrokovana plutajućim algama. Mogu je izazvati više različitih organizama – od pravih zelenih plutajućih algi poput hlorele, pa sve do nekih vrsta bičara, što su zapravo organizmi iz životinjskog sveta.

Jako se brzo razvija i širi i teško se rešava. Uzrokuju je visoki nivoi amonijaka, problemi sa prihranom biljaka i nizak nivo ugljen-dioksida u vodi.

Često je aktivirana i zbog nekog problema sa vodom – npr. amonijak koji se u vodu našao nakon toga što ste vi zamutili vodu supstratom iz podloge. Kada se alga jednom aktivira i raširi, jako ju je teško suzbiti. Preživeće čak i u uslovima bez prihrane.

Jedno od rešenja može biti četvorodnevno zamračenje akvarijuma, ali imajte u vidu da ubijene alge ovog tipa duže nivo amonijaka u akvarijumu drastično. Zato potpuna zamračenja (blackout) radite uz obavezne vazdušne pumpe.

Drugi način za ubijanje ove alge je UV lampa.

Treća opcija je da se koristi dijatomejska zemlja u filteru na određeno vreme (nazad na sadržaj?).

Vodena svila

alge u akvarijumu - vodena svila ili Spirogyra

Stvara jake niti sa glatkom površinom na dodir. Pod mikroskopom ova nit izgleda spektakularno lepo. Prisustvo ove alge indikuje prethodni skok nivoa amonijaka u vodi, koji je obično nastao usled raspadanja uginulih riba ili mućenja vode supstratom ispod podloge.

Jednom kada se u akvarijumu nađe, jako ju je teško ukloniti, jer su nutritivne i sl. potrebe ove alge jako slične biljkama.

Totalno zamračenje i tečni aditiv ugljen-dioksida (EasyCarbo) mogu pomoći. Algari je ne jedu osim u slučajevima nužde, kada im ništa drugo nije dostupno (nazad na sadržaj?).

Zelena končasta alga

zelena koncasta alga u akvarijumu

Ima dugačke niti duge i do 40cm. Te niti se mogu pokupiti namotavanjem u malo klupko, međutim, u mahovinama ih je gotovo nemoguće ukloniti.

Najčešće se pojavljuje kada postoji višak gvožđa u vodi. To se može desiti ako se nepravilno prihranjuju biljake tečnim đubrivima ili kod nepravilne upotrebe preparata za prihranu preko korena (root sticks / tabs).

Često se javlja u kombinaciji sa kosmatom algom. Promena veće količine vode u akvarijumu pomaže, kao i revizija režima prihrane biljaka.

Algari poput sijamskog algara i amano kozica rado jedu ovu algu (nazad na sadržaj?).

Kosmata alga (Rhizoclonium)

kosmata alga ili rhizoclonium

Tanka vlakna, konzistencije pamuka ili vune zelenkaste ili, u nekim slučajevima sivkaste boje, koja se ne lepe za površine.

Ova alga se pojavljuje kada su nivoi hranljivih materija prilično niski. Takođe, može se pojaviti i kada protok vode nije dobar, kao i kada je koncentracija CO2 niska.

Algari obožavaju ovu algu, kao i svi ostali biljojedi. Savet za njeno suzbijanje je sifoniranje dna i pojačavanje protoka, uz naravno dovođenje svih ostalih parametara vode na optimalne nivoe i koncentracije (nazad na sadržaj?).

Jelenski rog (Compsopogon sp.)

alga u akvarijumu - jelenski rog

Formira vlakna sive ili plavičaste boje koje podsećaju na jelenske rogove. Tipično se počinje javljati na listovima biljaka u obliku pahuljice i polako raste i širi se. Više joj prijaju mesta koja su bliže površini akvarijuma, pa se može zalepiti i na kamen, ako je dovoljno blizu površine.

Kada se jednom uhvati, gotovo ju je nemoguće ukloniti, jer joj je površina jako masna.

Uzrokuje je visoki nivoi amonijaka, slab protok i disbalans hranljivih materija.

Sifoniranje dna, čišćenje filtera, sečenje i uklanjanje svih zahvaćenih listova i aplikacija tečnih aditiva ugljen dioksida bi trebali da budu koraci u suzbijanju ove alge. Alga pocrveni kada je ubijena (nazad na sadržaj?).

Bakterije

Mnoge probleme u akvarijumu izazivaju bakterije, a pošto problemi do kojih dovode dosta liče na one koji su tipčni za alge, ljudi ih često pogrešno tretiraju, i to u najvećem broju slučajeva bezuspešno. 

Modrozelena alga (Cyanobacteria)

tipičan primer modrozelene alge - cijanobakterija

Naučnici se ne slažu kada je reč o cijanobakterija. Neki je svrstavaju u bakterije koje vrše fotosintezu, a neki je smatraju algom. Međutim, zbog činjenice da je antibiotik može ubiti, logičnije ju je smatrati bakterijom.

Uzrokovana je:

  • niskim nivoima nitrata,
  • visokim nivoima amonijaka i
  • prljavim filterima.

Ima mnogo vrsta ovih bakterija koje se mogu pojaviti u akvarijumu. Neke od njih će preživeti i u supstratima sa visokim koncentracijama nitrata uz prisustvo raspadanja organskih materija, a neke će se pojaviti i u sredinama bez azota.

Najčešće se javljaju modrozeleni, sivi ili crni sojevi, koji će formirati plak na supstratu ili na biljkama. Plak se lako može usisati crevom tokom menjanja vode u akvarijumu, ali će se bakterija ponovo pojaviti ako se ne eliminiše njen uzrok.

Često se pojavljuje na površinama između stakla i supstrata i samih biljaka, i to najčešće pri dnu akvarijuma. Invaziju cijanobakterijom karakteriše i neugodan miris oko akvarijuma.

Kada se pojavi, jako brzo se širi i može da ugrozi čitav ekosistem, jer sintetiše toksine, koji ne samo da mogu da ubiju ribice, već i biljke. Zbog toga je jako važno da se iz akvarijuma eliminiše što je pre moguće.

Totalno zamračenje akvarijuma će pomoći kao simptomatski tretman uz Blue exit preparat, ali ako nema rezultata, čak i nakon rešavanja svih problema koji bi mogli da omoguće vraćanje ove bakterije, jedini izlaz mogu biti antibiotici.

Eritromicin je efikasan antibiotik za ovu namenu, ali će on takođe ubiti i sve ostale bakterije u akvarijumu, uključujući i korisne bakterije u filteru i podlozi akvarijuma, pa je mogućnost za pomor ribe jako velika. Upotreba antibiotika je najdrastičnija mera i treba da bude poslednji adut.

Ukoliko ste ipak prisiljeni na ovu meru, morate da obratite veliku pažnju na balans hranljivih materija, naročito nitrata i pokušate da obnovite kolonije korisnih bakterija nakon tretmana što je pre moguće.

Obavezna je upotreba aditiva poput i preparata koji mogu da povrate izgubljene korisne bakterije prilično brzo – npr. Easy Start ili Sera Bio Nitrivec.

Ukoliko cijanobakterija nije jako invazivna, a nivo nitrata je visok, pokušajte je prvo ukloniti redovnim zamenama vode i sađenjem brzo rastućih biljaka. Ako je sa druge strane nivo nitrata jako nizak, pokušajte da ih dovedete na 10–30 ppm, što je optimum (nazad na sadržaj?).

Površinska skrama

povrsinska skrama u akvarijumu

Za površinsku skramu odgovorne su bakterije, a ne alge, kako se to često misli. Biljke u vodi usled stresa (uzrokovanog lošim dodavanjem ugljen-dioksida, neizbalansiranom i lošom prihranom, pa čak i neoptimalnom temperaturom) izlučuju proteine.

Ti proteini su bezbojni i imaju manju gustinu od vode, pa isplivavaju na samu površinu i tu formiraju tanak, mikronski sloj – taj sloj služi kao idealna hranljiva podloga za različite bakterije (slično kao u laboratorijama, gde se ovakve hranljive podloge izlivaju u petrijevim šoljama da bi se na njima naselile bakterije iz različitih uzoraka).

Na kraju, skrama koju vidite su zapravo kolonije bakterija, ne proteinski sloj.

Ovaj sloj proteina takođe može pospešiti i razvoj nekih algi – tada taj sloj, koji je inače proziran, dobija zelenu boju i postaje vidljiv.

Dalje, površinska skrama je takođe opasna, jer limitira razmenu gasova na površini. Praktično dovodi do disbalansa ugljen-dioksida i kiseonika, što može da dovede do velikih problema sa biološkim delom filtera za akvarijum ili da dovede do problema sa algama.

Jako je važno da se ova skrama uklanja svakodnevno, ukoliko je imate u akvarijumu. Pored toga što treba da preduzmete sve korake da biste umanjili stres biljaka i izlučivanje proteina, možete preduzeti i nekoliko koraka:

  • Koristite površinski skimer za kontinualno uklanjanje skrame.
  • U toku noći namestite cev koja vraća vodu u akvarijum tako da napravite žubor i time uznemiravate površinu.
  • Upotreba vazdušne pumpe takođe pomaže.
  • Česta zamena vode takođe, uz dobru mehaničku filtraciju je korisna.
  • Kraća (ne i kontinuirana) upotreba aktivnog uglja daje rezultate.
  • Trenutno uklanjanje kvalitetnim papirnim ubrusom je izuzetno efikasno. Ponoviti nekoliko puta iako je površina čista posle prvog ubrusa

(nazad na sadržaj?).

Mlečna voda

mlecna voda u akvarijumu

Mlečna voda je najčešće uzrokovana viškom korisnih bakterija. Tipična je za nove akvarijume, kada se koriste aditivi sa korisnim bakterijama i greškom se predozira akvarijum. Ako se pak pojavi u starim akvarijumima, znak je bakteriološkog disbalansa.

Takođe, može se pojaviti i nakon čišćenja filtera, kada je i inače čitav sistem najugroženiji.

U najvećem broju slučajeva mlečna voda će nestati za par dana, pod uslovom da je filtracija dobra i efikasna i da je akvarijumski sistem je u idealnom balansu. Zamena vode može da pomogne, ako je uzrok pojave mlečne vode predoziranje akvarijuma. Ako, pak, to nije uzrok, mlečna voda neće nestati.

Ukoliko mlečna voda ne nestane nakon nekoliko dana, koristite UV lampu kao pomoć. UV lampa praktično steriliše svu vodu koja prođe kroz nju tako što ubija bakterije (nazad na sadržaj?).

Gljivice u akvarijumu

Gljivice i buđ su retka pojava u akvarijumima, ali postoje slučajevi kada se mogu pojaviti.

Bela gljivica "buđ"

Bela sluzava gljivica

Ova gljivica je redovan gost u novim akvarijumima koji za uređenje koriste Red Moor Wood drvo za akvarijum. Gotovo se uvek pojavljuje na ovom tipu drveta kao bela sluz koja kasnije formira teksturu sličnu buđi.

Potpuno je bezopasna i za životinje i za biljke u akvarijumu i nestaće sama od sebe za 1–2 nedelje.

Uzrok njenog pojavljivanja je prisustvo određenih organskih materija i spora u ovom tipu drveta. Pojava ove gljivice je gotovo neizbežna u novim akvarijumima i prosto se mora čekati da sama od sebe nestane.

Neki algari poput ancistrusa i otocinklusa će je rado pojesti, a ukoliko vam baš smeta, probajte je ukloniti četkicom za zube.

U starim akvarijumima se može pojaviti na dva mesta:

  • Na leševima uginulih ribica ili na
  • Ostacima hrane koji trule u akvarijumu.

Fizičko uklanjanje i usisavanje ovakvih materija uz zamenu vode reši će problem (nazad na sadržaj?).